Професионална филозофија
Кад сам почела да радим у школи, чији сам некада била ђак, моја разредна ме је представила колегама у зборници, као најбољег ђака у њеној каријери, показала ми педагошку документацију из оног времена где је писала неке ситнице о мени и натерала ми сузе у очи... Присетила сам се колико ми је важно било да се никад не обрукам пред разредном па сам лекције из српског учила унапред. Тек после 15 година признала ми је колико је то ценила, а ја њој да је баш она "крива" што сам данас ово што јесам! А онда сам отишла на свој први час... Мало ми је дрхтала рука док сам попуњавала рубрику у дневнику, треперио глас док сам се представљала, а онда сам погледала у ведра и знатижељна дечија лица и схватила да се мој сан испунио. Ту сам свој на своме!
Данас радим у три школе и није ми баш увек лако да идем из једне у другу, некад и у све три у истом дану, али свој посао волим на исти начин као и тог првог радног дана. Сматрам да је у мојим и рукама мојих колега будућност ове земље и зато не доживљавам овај посао олако. Звање професора стиче се са много труда и одрицања али још више труда потребно је да би се то звање и носило како доликује.
Спремна сам да учим и да се доживотно усавршавам. Улажем велики напор да наставу учиним занимљивом и освеженом. Трудим се да будем реална и објективна, не превише строга, али ипак са пуно ауторитета. Водим рачуна о добром односу са колегама, ученицима и њиховим родитељима. Волим своје ученике и покушавам да пробудим оно најбоље у њима!
Кад сам почела да радим у школи, чији сам некада била ђак, моја разредна ме је представила колегама у зборници, као најбољег ђака у њеној каријери, показала ми педагошку документацију из оног времена где је писала неке ситнице о мени и натерала ми сузе у очи... Присетила сам се колико ми је важно било да се никад не обрукам пред разредном па сам лекције из српског учила унапред. Тек после 15 година признала ми је колико је то ценила, а ја њој да је баш она "крива" што сам данас ово што јесам! А онда сам отишла на свој први час... Мало ми је дрхтала рука док сам попуњавала рубрику у дневнику, треперио глас док сам се представљала, а онда сам погледала у ведра и знатижељна дечија лица и схватила да се мој сан испунио. Ту сам свој на своме!
Данас радим у три школе и није ми баш увек лако да идем из једне у другу, некад и у све три у истом дану, али свој посао волим на исти начин као и тог првог радног дана. Сматрам да је у мојим и рукама мојих колега будућност ове земље и зато не доживљавам овај посао олако. Звање професора стиче се са много труда и одрицања али још више труда потребно је да би се то звање и носило како доликује.
Спремна сам да учим и да се доживотно усавршавам. Улажем велики напор да наставу учиним занимљивом и освеженом. Трудим се да будем реална и објективна, не превише строга, али ипак са пуно ауторитета. Водим рачуна о добром односу са колегама, ученицима и њиховим родитељима. Волим своје ученике и покушавам да пробудим оно најбоље у њима!